Akne Tretman Terapija Beograd

top image

Šta su akne?

Akne su hronično zapaljenje pilosebacealne jedinice sa tipičnom predominacijom javljanja centripetalno (lice, grudni koš i leđa), u periodu od puberteta, oko 10-te godine i traje do sredine druge decenije života, mada može se produžiti sa trajanjem do četvrte decenije.

 

 

Da li je neko podložniji aknama?

Svakako, ali se pacijenti uglavnom nalaze u zabludi da ritam, intezitet i trajanje akni zavisi od vrste ishrane. U mnogim studijama potvrđene su sledeće činjenice:

  • Pojava akni češća je kod muške populacije, shodno da muškarci prirodno imaju više androsterona i njegove derivate;
  • Niža je incident javljanja kod pripadnika crne i azijske rase;
  • Stres može biti okidač nove serije javljanja, jer se u toku stresa luče kortikoidni hormoni, koji stimilišu sebacaelne žlezde na veću sekreciju;
  • Mehaničke akne su relativno noviji pojam u savremenoj medicini, jer često korišćenje mobilnih telefona uslovljava ili potpomaže češću okluziju pilosebacaelne jedinice;
  • Oralni kontraceptivi (tablete protiv trudnoće), terapija kortikosteroidima, upotreba ili zloupotreba litijuma, takođe povećeva sekreciju sebuma i nastanak inflamacije;
  • Postoji genetska predispozicija disfunkcije pilosebacealne jedinice.

 

Zašto se javljaju akne?

Radi se po dvostrukoj sprezi- opstrukcija i hiperkornifikacija sebuma sa inflamacijom od strane bakterije Propriobacterium acni.

Za uzrok opstrukcije folikula sebacealne žlezde, okrivljujemo hiperkornifikaciju oko njenog otvora, ali semi ili potpuna opstrukcija nije dovoljna. Povećano lučenje sebuma hormonski je regulisano, a iz loja koji se zadržava u dnu žlezde, izdvajaju se slobodne masne kiseline, pod dejstvom lipaza bakterije P. acni, koja je normalna flora naših sebacealnih jedinica.

Dakle, potrebno je sa se više determinanta poklopi pre nego što zapravo dođe do zapaljenja i tipične slike, koja je karakteristična za akne.

 

 

Evolucija akni?

Polimorfne eflorescencije oboljenja sa istom etiologijom, naziva se zajedničkim entitetom: acne vulgaris.

Razvoj akni od komedina do pravih cističnih promena nije pravilo. Ponekada je dominantan samo proces hiperkornifikacije, te će akne kao takve ostati na primarnom, neinflamatornom stadijumu, sa karakterističnim izgledom- crna glava, ne veća od glavice čiode, na predisponiranim regijama (najčešće lica!) Crna boja komedona potiče od melanina koji se skocentrisao u dnu sebacealne žlezde.

Sada, ako se uslovi upodobe hipersekreciji sebuma (bilo hormonski zbog jačeg rada nadbubrežne žležde ili policističnog sindroma jajnika, bilo arteficialno zbog egzogeno unetih hormona, npr.kontraceptivne pilule), mikrocistični komedoni se inflamiraju i nastaju acne papulosa.

U ovom stadijumu, samo zapaljenje i bakterija Propriobacterium acni čine cirkulum vite hematotaksom polimorfonuklearnih limfocita. Pored sebuma sada se nakuplja i pus, a ovaj oblik akni prelazi iz papuloznog u papulo-pustulozni stadijum. Najčešće se ovde samo zapaljenje autosanira spontanom rupturom i evakuacijom nakupljenog sadržaja.

U manjem broju slučajeva, papulo-pustula infiltriše retikularni derm, tako da je spontana sanacija i resorpcija manje verovatna. Ovaj oblik imenuje se duboka folikularna pustula, jer se proces spustio skroz do dna sebaealne žlezde.

Nastavili li dublje da progredira proces, obrazuju se acne indurata , duboko infiltrovane lezije koje su destruisale folikule, lokalno invandirale, obrazovale velike noduse i velika je verovatnoća da če se završiti ožiljavajućim procesom, a zbog nakupljenih makrofaga.

Cikatricijalne posledice su glavna preokupacija ovih lokalno agresivnih procesa zbog svog neestetskog izgleda i teških psihičkih posledica individue.

 

Kako se leče akne?

Baš zbog specifične multikauzalne etiologije, prvo treba osloboditi individuu griže savesti i odgovornosti.

Terapija je lokalna i sistemska.

Uvek se kreće sa lokalnim tretitanjem retinoidima, benzoil peroksid gelom ili kremom i lokalnim antibioticima, uz redovni hemijski piling i biungualne ekstrakcije sadržaja zatvorenih komedona.

Ako se ovi koraci pokažu nedovoljnim, onda se prelazi na oralnu terapijuestrogenima i antiadrigenima (kod osoba ženskog pola), retinoidima i antibioticima.

Najteži slučajevi se leče jakim dozama Roccutanom, 50 mg na dan, šest meseci, izuzetno godinu dana.