Lečenje aknozne kože tretman problematične koze sklone aknama

Medicinski tretman aknozne kože

U našem centru medicinski tretman aknozne kože isključivo izvodi dermatolog, koji vodi ceo process lečenja I nege. Tok medicinskog tretmana aknozne kože je vrlo sličan higijenskom tetmanu lica. Razlika je u odabiru preparata koji se specijalno koriste kod problematične kože. Kada se koža polako počne umirivati, onda se kombinuju drugi oblici terapije I nege kože.

Lečenje aknozne kože tretman problematične koze sklone aknama

Da li je neko podložniji aknama?

Svakako, ali se pacijenti uglavnom nalaze u zabludi da ritam, intezitet i trajanje akni zavisi od vrste ishrane. U mnogim studijama potvrđene su sledeće činjenice:

- Pojava akni češća je kod muške populacije, shodno da muškarci prirodno imaju više androsterona i njegove derivate;


Niža je incident javljanja kod pripadnika crne i azijske rase;

- Stres može biti okidač nove serije javljanja, jer se u toku stresa luče kortikoidni hormoni, koji stimilišu sebacaelne žlezde na veću sekreciju;

- Mehaničke akne su relativno noviji pojam u savremenoj medicini, jer često korišćenje mobilnih telefona uslovljava ili potpomaže češću okluziju pilosebacaelne jedinice;

- Oralni kontraceptivi (tablete protiv trudnoće), terapija kortikosteroidima, upotreba ili zloupotreba litijuma, takođe povećeva sekreciju sebuma i nastanak inflamacije;

Postoji genetska predispozicija disfunkcije pilosebacealne jedinice.

Evolucija akni?

Polimorfne eflorescencije oboljenja sa istom etiologijom, naziva se zajedničkim entitetom: acne vulgaris.

Razvoj akni od komedina do pravih cističnih promena nije pravilo. Ponekada je dominantan samo proces hiperkornifikacije, te će akne kao takve ostati na primarnom, neinflamatornom stadijumu, sa karakterističnim izgledom- crna glava, ne veća od glavice čiode, na predisponiranim regijama (najčešće lica!) Crna boja komedona potiče od melanina koji se skocentrisao u dnu sebacealne žlezde.

Sada, ako se uslovi upodobe hipersekreciji sebuma (bilo hormonski zbog jačeg rada nadbubrežne žležde ili policističnog sindroma jajnika, bilo arteficialno zbog egzogeno unetih hormona, npr.kontraceptivne pilule), mikrocistični komedoni se inflamiraju i nastaju acne papulosa.

U ovom stadijumu, samo zapaljenje i bakterija Propriobacterium acni čine cirkulum vite hematotaksom polimorfonuklearnih limfocita. Pored sebuma sada se nakuplja i pus, a ovaj oblik akni prelazi iz papuloznog u papulo-pustulozni stadijum. Najčešće se ovde samo zapaljenje autosanira spontanom rupturom i evakuacijom nakupljenog sadržaja.

U manjem broju slučajeva, papulo-pustula infiltriše retikularni derm, tako da je spontana sanacija i resorpcija manje verovatna. Ovaj oblik imenuje se duboka folikularna pustula, jer se proces spustio skroz do dna sebaealne žlezde.

Nastavili li dublje da progredira proces, obrazuju se acne indurata , duboko infiltrovane lezije koje su destruisale folikule, lokalno invandirale, obrazovale velike noduse i velika je verovatnoća da če se završiti ožiljavajućim procesom, a zbog nakupljenih makrofaga.

Cikatricijalne posledice su glavna preokupacija ovih lokalno agresivnih procesa zbog svog neestetskog izgleda i teških psihičkih posledica individue.

Kako se leče akne?

Baš zbog specifične multikauzalne etiologije, prvo treba osloboditi individuu griže savesti i odgovornosti.

Terapija je lokalna i sistemska.

Uvek se kreće sa lokalnim tretitanjem retinoidima, benzoil peroksid gelom ili kremom i lokalnim antibioticima, uz redovni hemijski piling i biungualne ekstrakcije sadržaja zatvorenih komedona.

Ako se ovi koraci pokažu nedovoljnim, onda se prelazi na oralnu terapijuestrogenima i antiadrigenima (kod osoba ženskog pola), retinoidima i antibioticima.

Najteži slučajevi se leče jakim dozama Roccutanom, 50 mg na dan, šest meseci, izuzetno godinu dana.

Kada je pravo vreme za uvođenje Roaccutana i ko je kandidat?

Roaccutan predstavlja lek iz gurpe isotretinoina (derivat vitamina A), koje se propisuje pacijentima sa upornim aknama koje ne reaguju na lokalnu, niti sistemsku antibiotsku terapiju kao i kod teških oblika akni. Bitno je uzeti u obzir anamnestičke podatke, i potencijalno prisustvo hormonalnog problema kod zena, kada je bitan multidisciplinarni terapijski pristup. Pacijent treba biti edukovan i pripremljen kako bi preporznao potencijalne komplikacije koje se mogu očekivati u toku terapije. Uz saglasnost pacijenta, prikupljamo potrebne analize, radi procene opšteg stanja organizma (laboratorijske analize), i određujemo adekvatnu dozu leka.

Kako se dozira Roaccutan?

Lečenje se započinje sa malim dozama, kako bi se organizam postepeno navikavao na terapiju, procenio efekat i propratile moguće neželjene reakcije. Uobičajna početna doza iznosi 0,5mg po kg telesne mase.Uobičajan trenutak povećanja doze je nakon kontrolne krvne slike, ukoliko su rezultati zadovoljavajući, a najčešće od 6-8 nedelje, kada dođe do smirivanja početnih simptoma (privremeno pogoršanje stanja nakon početka terapije). Doza se postepeno povećava uz praćenje stanja pacijenta. Uobičajno trajanje terapije iznosi od 4-6 meseci.

Šta mogu očekivati kada krenem da pijem Roaccutan?

Neki od simpotma koji se mogu očekivati u prvih 4-6 nedelja su:
● suvoća kože, sluzokože, usana
● suvoća ociju
● pogoršanje stanja akni

U tom periodu, terapijska doza se ne povećava već se kupiraju simptomi simptomatskom terapijom i u zavisnosti od odgovora i same težine simpotma, razmatra potencijalno privremeno smanjenje doze.

Šta se preporučuje u periodu pogoršanja simptoma terapije Roaccutanom?

Ono što se preporučuje u tom periodu su hidratantne kreme, koje obnavljaju kožnu barijeru, ali se može razmotriti i uključivanje kortikosterodia i antibiotika kod pogoršanja aknoznog stanja.

Ko nije kandidat za Roaccutan?

● pacijenti alergični na soju i kikiriki
● trudnice i dojilje
● pacijenti sa hipervitaminozom A
● pacijenti sa insuficijencijom jetre i visokim vrednostima lipida u serumu

Koji su mogući neželjeni efekti Roaccutana?

● suvoća kože, sluzokože, usana
● suvoća i iritacija očiju, pogoršanj vida
● bolovi u mišićima i zglobovima
● depresija i suicidalne misli
● hepatobilijarni poremećaji
● IBD (zapaljenska bolest creva), krvarenje u stolici
● benigna intrakranijalna hipertenzija

Da li treba da se plašim da pijem Roaccutan?

Svaki lek nosi sa sobom određene rizike i potencijalna neželjena dejstva. Ukoliko se koristi pod nadzorom lekara i uz redovne kontrole, mogućnost javljanja neželjenih rekacija se svodi na minimum. S obzirom na strah od nuspojava, bitno je naglasiti da postoje protokoli za svaki poremećaj nalaza, da su one retke i prepoznatljive i da je većina reakcija prolazna. Doziranje je za svakog pacijenta individualno, a doza se može privremeno smanjiti ili ukinuti. Doziranje neće uticati na sam kvalitet lečenja, jer najveći uticaj ima ukupna doza ostvarena u toku celokupnog trajanja terapije, a ne pojedinačna dnevna doza. Roaccutan nije lek koga se treba plašiti-već ga koristiti odgovorno, a zadatak lekara da bude vodič i podrška kroz ceo proces, ka lepšoj, zdravijoj koži.