JAVITE NAM SE
ADRESA

Krunska 80, sprat II, stan 5

Beograd, Srbija

KONTAKT

+381 11 30-88-992

RADNO VREME

Ponedeljak - Petak:

10:00 - 18:00

Subotom:

09:00 - 15:00 

+381 65 83-02-490

  • White Facebook Icon
  • White Instagram Icon

© 2018 by Dr Babović

MELANOM I RAK KOŽE: SIMPTOMI I LEČENJE

Melanom je najređi oblik raka kože, ali istovremeno i najopasniji. Samo 30 posto melanoma se javlja u  mladežu koji već postoji, dok se kod 70 odsto pacijenata javlja  na prethodno potpuno neizmenjenoj koži. Melanom je smeđe ili crne boje, a retko može da bude i crven, boje kože ili beli, u nivou ili izdignut. Može da se javi bilo gde na koži,  na sluzokoži, ispod nokta i u oku

.

Pregled i samopregled kože i mladeža jednom u mesec dana najbolja su prevencija u ranom otkrivanju melanoma, jednog od oblika raka kože. Ukoliko se otkrije u ranoj fazi, melanom je 100 odsto izlečiv.

 

Prvi alarm da se preventivno uradi dermatološki pregled su mrlje nepravilnog oblika koje se pojavljuju na telu.

 

U dermatološkoj ordinaciji Dr Babović u Beogradu možete da definišete stanje kože samo jednim pregledom. U pitanju je digitalna analiza kože. U vremenu velikog tehnološkog napretka u medicini, pored klasničnog specijalističkog i dermoskopskog pregleda kože, u ordinaciji Dr Babović nude mogućnost digitalnog pregleda.

 

Visioface aparat pruža detaljnu analizu kože lica, registruje prisustvo i dubinu bora i ožiljaka, mrlje, pore, UV fleke, izračunava jednakost kože (ten).

 

Ova analiza jednako je važna za doktora i pacijenta. Pruža nam mogućnost pravilnog izbora tretmana i preparata, kao i adekvatne kućne nege. Fotografisanje u određenim intervalima daje nam realnu sliku rezultata postignutih odabranim procedurama

Šta je melanom i kako se manifestuje?

 

Melanom kože je maligni tumor melanocita, ćelija kože odgovornih za stvaranje melanina, pigmenta koji se stvara u koži. U ranoj fazi ćelije tumora nalaze se u najpovršnijim slojevima kože, a vremenom se šire ka dubljim slojevima, limfnim i krvnim sudovima, preko kojih se mogu proširiti do limfnih čvorova i unutrašnjih organa.

 

Melanom, odnosno rak kože, javlja se na koži, ali i na sluzokoži svih organa, na noktima ili u očima. Alarmantni simptomi su pojava asimetričnog mladeža, gde se jedna strana mladeža razlikuje od druge druga po boji, obliku i veličini.

 

Nejasne su granice mladeža (ivice mladeža su nepravilne, podrivene i nejasne),  boja mladeža je različita od uobičajene (svetlo i tamno braon, crna, crvena ili plava), kao i veličina mladeža (melanomi su najčešće veći od 6 mm u prečniku, ali mogu biti i manji). Zato prilikom pregleda i samopregleda kože treba da se obratiti pažnja na  oblik, veličinu, boju i ivice mladeža, odnosno na pigmentovane promene na  koži.

 

Takođe, bilo kakva (pigmentovana ili nepigmentovana) promena na  koži koja se brzo menja i raste zahteva uklanjanje i histopatološku  analizu (HP analizu).

 

Prema statistikama, samo se kod oko 30 posto obolelih melanom javlja u već postojećem mladežu, dok se kod 70 posto pacijenata on javlja na prethodno potpuno neizmenjenoj koži.

 

Melanom je drugi po učlestalosti malignitet koji se javlja kod osoba starosti od 15 do 29 godina, i u ovoj populaciji se češće javlja kod devojaka. Veruje se da je uzrok tome što se češće pojavljuje kod žena, taj što se one više podlažu  sunčanju, upotrebi solarijuma, bez obzira na opasnost koje ovakvo ponašanje nosi.

 

Preterano izlaganje suncu, pogotovo opekotine u ranom detinjstvu, povećavaju rizik za nastanak melanoma kasnije u životu.  UV zračenje u solarijumima može da dovede do nastanka raka kože. Zato je je zaštita od ultravioletnog zračenja (UV zračenje) važan element prevencije raka kože.

 

Iako je izlaganje suncu najčešći uzročnik pojave melanoma, on se javlja i na mestima koja nikad nisu izložena suncu, kao i kod beba koje  nisu bile izložene UV zracima, pa s tim u  vezi,  sunce nije jedini faktor rizika. Specifični faktori rizika za melanom su kongenitalni nevusi, postojanje displatičnih nevusa, xeroderme pigmentosum, kao i imunosupresije.

 

Stoga su, koliko god da se osoba štiti od sunca, a i zato što promena ne mora da znači da je u pitanju maligni mladež, redovni dermoskopski pregledi najbolja preventiva i najbolji način da se bolest otkrije na vreme.

 

Vrste melanoma i prekanceroze

 

Postoji nekoliko vrsta diganostifikovanih melanoma.

 

  • Površinski i nodularni melanomi

Površinski melanom je tipičns kliničks slika ovog tumara, sa uniformnom atipijom, velikim displastičnim nevusom, diskoloracijom i multikolornom prezentacijom, pogotovo plavocrnih tačaka i velova plavobele boje, induriranih ivica. Ovakav oblik sigurno penetrira u derm i daje udaljene metastaze.

 

Nodularni melanom je najčešći u osoba bele rase, sa formacijom koja raste izvan granica epiderma, ali ka gore, ka spolja. Brza evolucija, sa horizontalnim rastom, ali bez infiltracije derma. Nastaje na polju malignih melanocita epidermodermalne junkcije.

 

  • Akralni lentigiozni melanom

Makularna pigmentacija nepravilne prebojenosti na stopalima, tabanima ili subungvalno. Karakteristična za pripadnike azijske rase.

 

Ako se ispod nokatne ploče diskoloracija širi radijalno, izlazeći izvan njenih granica perinihijalno, to se zove Hutchinsov znak. Destrukcija nokatne ploče je moguća, ali je nodularni rast raritet.

 

  • Melanom sluzokože

Svega 2 % ukupne prevalence melanomom. Najčešće zahvata sluzokožu vežnjače. Počinje lentigioznom formom, pa može napredovati do infiltracije submukoze i metastaza. Retko, ali klinički teško za dijagnozu, melanomi sluzokoža sinusa, ždrela, genitalija isl.ne daju vidljive promene.

Klinički lekar može da bude zaveden slabom prezentacijom diferencijalnih dijagnoza (hronični sinuzitis, disfagija, devijacija nosnih predgrada). Njihov skriveni karakter, a ne teliko agresivna priroda, ono je što im daje siromašnu prognozu.

 

  • Urođeni mladeži

Urođeni mladeži koji zahvataju 5 % tela, ili su 20 cm u svom dijametru ili se prognozira da će biti, takvi urođeni mladeži su indikacija za odstranjivanje. Na sreću, raritet je ovakva pojava, oko 1 na 500.000 novorođene dece.

 

Stručnjaci se dele u stavu kada se govori o ovom entitetu- neke studije pokazuju veću incidencu melanoma na CNS-u ili drugim unutrašnjim organima, dok postoje i mišljenja da su urođeni mladeži benigni i beznačajni.

 

Šta su prekanceroze?

 

Prekanceroze su patološke promene kože ili sluznice, od kojih se u oko 20 posto slučajeva može razviti maligna bolest. Za nastajanje prekanceroze  presudni su faktori genetske konstitucije (tip kože) kao i okolni faktori poput dugog izlaganja suncu ili dugotrajni kontakt sa kancerogenim materijalima.

 

Prekanceroze se uglavnom javljaju na foto eksponiranim delovima tela, vrlo često na licu i najviše kod osoba koje su po prirodi posla izložene suncu. Promene izgledaju kao crveno -smeđe pločice, jasno ograničene od okoline, hrapave površine i ljuspaste.

 

Planocelularni karcinom kože je vrta karcinoma koji nastaje u epidermu. U ranoj fazi, kada je neinvazivan, potpuno je izlečiv, doke u kasnoj fazi, invazivnoj, ima mogućnost da metastazira u okolna tkiva i unutrašnje organe.

 

Bazocelularni karcinom zahvata kožu lica. Javlja se u vidu nove ružičaste fleke, krastice ili ranice, koja ne zarasta.

 

Koje su najrizičnije grupe?

 

Melanom kože može da dobije svako. Međutim, smatra se da su najvećem riziku izložene osobe koje imaju svetao ten, kosu i oči, kao i ljudi koji se pekomereno izlažu suncu ili solarijumu. U rizične grupe spadaju i osobe koje su u detinjstvu ili mladosti  imale opekotine od sunca.

 

Tu su i osobe koje imaju veliki broj mladeža, pogotovo ako među njima ima sumnjivih, takozvanih displastičnih mladeža (izmenjen oblik, boja, mladež veći od 6 mm i tako dalje),  kao i oni koji u porodičnoj istoriji imaju dijagnozu melanoma.

 

Hronično oslabljen imunitet je takođe  važan preduslov za oboljevanje.

 

Što se godina tiče, veći rizik da obolele od melanoma imaju osobe u starosti preko 40 godina, kao i generacije uzrasta između 15 i 29 godina. Deca ređe oboljevaju od ove bolesti.

Uzroci i faktori rizika pojave melanoma

Najčešći uzroci i faktori rizika za nastanak melanoma na koži su sledeći:

 

  • Genetska sklonost

Pod većim rizikom su osobe koje su svetle puti i koje zbog toga lako izgore na suncu, zatim osobe koje imaju veliki broj mladeža, osobe koje su već imale neki melanom kože ili je u porodici bilo slučajeva melanoma.

 

  • Ultravioletno zračenje (UVA i UVB zračenje) i opekotine od sunca

Jedan od glavnih  faktora rizika za nastajanje melanoma je štetno dejstvo sunčevog zračenja. To  se ispoljava zbog dugotrajnih efekata UV zračenja, koje koža pamti još od najranijeg detinjstva, ili se ispoljava nakon kratkotrajnog, ali intenzivnog sunčanja i pregorevanja u više navrata, kao što je slučaj u solarijumu. Glavni dermatološki savet je da se izbegava dugotrajno i direktno izlaganje sunčevom zračenju, jer  je to faktor rizika na koji možemo da utičemo.

 

  • Promene na koži

Melanom može da nastane na već postojećem mladežu, kao i na prethodno nepromenjenoj koži. Promene na mladežu se javljaju u vidu porasta veličine, promene ivica, oblika, pojava asimetrije, promena boje, pojave više boja. Kada se to desi, preporučuje se odlazak  na dermatološki pregled.  Pojava tamne fleke na koži isto zahteva pregled.

Najčešći simptomi melanoma

  • Asimetričan mladež

  • Nepravilne ivice mladeža

  • Nejasne ivice mladeža

  • Izmenjena boja mladeža

  • Mladež veći od 6 mm 

  • Više od 50 mladeža

 

Najčešći znak melanoma je pojava novog mladeža ili promene postojećeg mladeža. Promena se može desiti bilo gde na telu, ali su najčešće pogođene oblasti leđa (muškarci) i noge (žene). Melanomi su retki u oblastima koje su zaštićene od izlaganja suncu kao što su npr. koža glave i zadnjice.

 

U većini slučajeva imaju nepravilan oblik i neravnomernu boju, a često se dešava i da mladež koji svrbi bude simptom raka kože. Mladež može biti veći od normalnog, a česte su pojave svraba i krvarenja. Krvarenje i ulceracije su znak uznapredovalog melanoma. Većina melanoma su različite nijanse braon boje, a mogu biti i crne, plave ili roze boje.

Kako se vrši dijagnostika melanoma?

Pri postavci dijagnoze kombinuju se odgovori na pitanja: nivo invazije po Clarku (u odnosu na epiderm), debljina po Breslowu (od granuloznog sloja pilosabecealne jedinice do najudaljenije tačke rasta!), prisustvo ulceracija (visoko pozitivno za melanom), ph citološka tipizacija, mitotski indeks (povišen) i stepen imunskog odgovora.

 

Ono što je paradoksalno za imunski odgovor jeste da je najjači u početku, sa masom limfocita i makrofaga oko papilarnih infiltracija melanocita, ali kako tumor invadira niže spratove, ovaj odgovor se smanjuje, postaje oskudan ili nestaje, što neki iimunolozi povezuju sa pokušajem tela da iksontroliše patogenezu melanoma i neuspehu, kada se bolest ,,otrgne kontroli'' i nastanu uslovi za metastaziranje.

 

  • Ultrazvučna dijagnostika

Pri svakoj dijagnozi melanoma savetuje se ultrazvučna dijagnostika regionalnih limfnih čvorova. Radi specifičnosti melanomskog metastaziranja savetuje se da se uvek uradi UZ dijagnostika vrata, pazušnih jama, prepona i abdomena. Kod melanoma na glavi, savetuje se i ultrazvučna dijagnostika pljuvačnih žlezda. U retkim slučajevima od koristi može biti UZ dijagnostika lakatnih i zatkolenih regija. UZ treba raditi bez obzira da li se radi o ranom ili kasnom melanomu.

 

  • Magnetna rezonanca (MRI)

MRI se koristi radi detekcije melanomskih metastaza u mozgu. Ova dijagnostika se savetuje kod kasnog melanoma.

 

  • Skener (CT) pregled drugih delova tela

Ova dijagnostika obezbeđuje dijagnostiku melanomskih metastaza na unutrašnjim organima: glavi, vratu, plućima, limfnim čvorovima, jetri i crevima. Ova dijagnostika se savetuje kod kasnog melanoma

 

  • PET skener

Pet sken, na osnovu metabolitičke aktivnosti, otkriva, najmanje do sada uočljive, metastaze u telu. Ova dijagnostika se savetuje kod kasnog melanoma.

Lečenje melanoma i kojem lekaru se obratiti?

 

Lečenje melanoma zavisi od stepena proširenosti bolesti u trenutku otkirvanja, odnosno od stadijuma bolesti. Najuspešnije lečenje je kada se melanom rano otkrije i hirurški ukloni uz histopatološku analizu (pregled tkiva pod mikroskopom). Odluku o vrsti lečenja donosi konzilijum lekara, uz saglasnost pacijenta.

 

Mogući načini lečenja melanoma su sledeći:

 

  • Operacija

  • Hemoterapija

  • Zračenje

  • Imunoterapija

  • Ciljana terapija

 

Hirurško uklanjanje melanoma je još uvek jedina uspešna terapija. U slučajevima kada se melanom dijagnostikuje u ranoj fazi, adekvatnim hirurškim uklanjanjem  obezbeđuje se mogućnost potpunog izlečenja. Kod slučajeva kada se  melanom dijagnostifikuje u kasnoj fazi, i dalje je hirurško uklanjanje osnovni tretman. Kod slučajeva  gde se bolest raširila na limfne čvorove ili unutrašnje organe, osim hirurgije, primenjuju se još i imunološka terapija, hemoterapija i vakcinoterapija.

Koji lekari su vam potrebni?

Lekari koji su vam potrebni za lečenje ove bolesti su:

  • Dermatolog

  • Onkohirurg

  • Plastični hirurg

  • Onkolog

 

Zaključak

 

Širom sveta se beleži ekstremni porast raka kože, odnosno melanoma kože, koji spada u najzloćudnije tumore, jer brzo raste i rano metastazira. Jedini način da se smanji broj obolelih od melanoma je pravovremena dijagnostika i otklanjanje suspektnih promena, pre nego što se one transformišu u tumor.

“Nema na svetu ružnih žena. Postoje samo žene koje ne znaju da bi sa malo truda mogle da budu savršene.” 

Christian Dior
Dr Babović - logo